Karpalni tunel

Karpalni tunel: simptomi, uzroci i lečenje

Karpalni tunel je stanje u kome je pritisnut medijalni nerv na svom prolazu kroz uski koštano vezivni kanal na dlanovoj strani ručnog zgloba. Kroz taj tunel, zajedno sa nervom, prolaze i tetive koje savijaju prste. Kada se prostor u tunelu smanji ili kada okolne tetive oteknu, pritisak na nerv izaziva utrnulost, trnce, bol i slabost u šaci. Sindrom karpalnog tunela je jedan od najčešćih uzroka tegoba u šaci i, ako se prepozna na vreme, najčešće se uspešno rešava bez operacije.

Simptomi sindroma karpalnog tunela

Utrnulost i trnjenje u palcu, kažiprstu, srednjem prstu i polovini domalog prsta (mali prst obično ostaje pošteđen) se razvijaju postepeno i u početku se javljaju povremeno, da bi vremenom postale stalne. Tipični simptomi karpalnog tunela su:

  • utrnulost i trnci u palcu, kažiprstu, srednjem i delu domalog prsta,
  • bol koji se iz šake širi naviše ka podlaktici,
  • izražene tegobe noću, koje bude pacijenta iz sna i teraju ga da protrese šaku,
  • osećaj otečene ili nespretne šake i ispadanje predmeta,
  • slabljenje stiska i, u uznapredovaloj fazi, slabljenje i propadanje mišića u dnu palca.

Uzroci i faktori rizika sindroma karpalnog tunela

Sindrom karpalnog tunela retko ima samo jedan jasan uzrok. Najčešće nastaje kao posledica kombinacije različitih faktora koji smanjuju prostor u ručnom zglobu ili direktno povećavaju osetljivost nerva na pritisak.

  • Ponavljajući pokreti i položaj: Dug rad za tastaturom i mišem, ponavljani pokreti šake i rad sa vibrirajućim alatom izazivaju oticanje tetiva.
  • Povrede i anatomija: Prelomi i povrede ručnog zgloba koji menjaju oblik tunela, kao i prirodno uži karpalni tunel (češće kod žena).
  • Hronične bolesti: Šećerna bolest (čini nerv osetljivijim), bolesti štitne žlezde i reumatske bolesti (izazivaju upale i oticanje tkiva).
  • Zadržavanje tečnosti: Nakupljanje vode u organizmu, pre svega tokom trudnoće, direktno povećava pritisak u zglobu.
  • Gojaznost: Prekomerna težina dodatno povećava rizik od kompresije nerva.

Kako se dijagnostikuje karpalni tunel

Dijagnoza se postavlja kombinacijom sledećih pregleda:

  • Razgovor i anamneza: Lekar proverava gde tačno osećate trnjenje (tipično u prva četiri prsta) i da li vas simptomi bude noću.
    Klinički testovi (Falenov i Tinelov test): Jednostavni testovi u ordinaciji gde lekar savijanjem šake ili kuckanjem po zglobu namerno izaziva trnce kako bi potvrdio sumnju.
  • EMNG (Elektromioneurografija): Ključni pregled koji meri brzinu struje kroz nerv. On definitivno potvrđuje dijagnozu i određuje stepen oštećenja (blago, umereno ili teško).
  • Ultrazvuk ili Rentgen: Koriste se po potrebi da bi se videlo da li unutar zgloba postoje otoci tkiva, ciste ili koštane promene od starih preloma.

Kako se leči karpalni tunel?

Lečenje karpalnog tunela u ranijim i srednjim fazama, sprovodi se bez operacije kroz fizikalnu terapiju koja smanjuje pritisak na nerv i ublažava tegobe. Plan najčešće obuhvata: