Cervikalni sindrom je stručni naziv za hronični ili akutni bol u vratu. Bol u vratu i gornjem delu leđa postao je jedan od vodećih zdravstvenih izazova modernog doba. Cervikalni sindrom predstavlja skup simptoma koji nastaju usled pritiska na nerve i krvne sudove u vratnom delu kičme, a najčešće je posledica dugotrajnog sedenja, nepravilnog položaja tela i degenerativnih promena. Bilo da se suočavate sa oštrim bolom pri pokretu, hroničnom ukočenošću ili pratećim tegobama poput glavobolje i vrtoglavice, važno je znati da olakšanje postoji.
Vratni deo kičme sastoji se od sedam pršljenova koji nose glavu i čine ključni put za prenos nervnih impulsa između mozga i tela. Pored kostiju, ovaj složeni sistem čine i brojni mišići, nervi i ligamenti. Bol u vratu najčešće nastaje usled napetosti mišića i pritiska na pršljenove ili živce. Kada se javi bez jasnog razloga i prođe za nekoliko dana, reč je o prolaznom (nespecifičnom) bolu koji ne zahteva lečenje.
Ipak, iako u početku deluje bezazleno, ignorisanje ovog problema može dovesti do hronične ukočenosti, glavobolje, umora i malaksalosti. Svaka pojava bola ograničava pokretljivost vrata, a dugoročno može uzrokovati ozbiljnije zdravstvene komplikacije. Bol u vratu je ujedno i glavni simptom grupe različitih oboljenja koja se stručno nazivaju cervikalni sindrom.
Cervikalni sindrom se retko manifestuje samo kao lokalni bol u vratu. Budući da kroz vratni deo kičme prolaze važni nervni korenovi i krvni sudovi, simptomi se često šire na glavu, ramena i ruke.
Postoji nekoliko stvari koje možete da preuzmete kako biste smanjili napetost vratnih mišića i zadržali pokretljivost vrata. U nastavku navodimo primere nekoliko malih promena koje mogu da spreče, a u određenim slučejevima ublaže ili potpuno eliminištu bol u vratu.
Ispravite leđa i ne izbacujte vrat unapred. Podesite stolicu i sto tako da monitor bude u nivou očiju, a ruke paralelne sa podom. Tokom rada pravite redovne pauze za istezanje i šetnju. Izbegavajte držanje telefona ramenom – koristite slušalice.
Spavajte na leđima ili na strani, a izbegavajte spavanje na stomaku. Izaberite kvalitetan dušek i anatomski jastuk od memorijske pene koji pruža oslonac vratu, a ne samo glavi.
Kod blažih oblika bola, primenite tople ili hladne obloge na bolno mesto u trajanju od 15 do 20 minuta.
Uvedite svakodnevno lagano istezanje vrata (naginjanje glave napred, nazad i u stranu) kako biste opustili mišiće. Da biste bili sigurni da vežbe izvodite pravilno i bezbedno, konsultujte se sa fizioterapeutom.
Hroničan stres uzrokuje napetost mišića i tenzione glavobolje. Organizujte dnevnu rutinu tako da izdvojite vreme za opuštanje, kvalitetan odmor i mentalni predah.
Stručno lice će, pre svega, proceniti stepen ukočenosti, opseg glave u svim pravcima i mišićnu slabost. U većini slučajeva bol u vratnom delu je moguće eliminisati fizikalnom terapijom, sa posebnom važnošću korektivnih vežbi i vežbi istezanja. Kao terapija u svrhu lečenja može da se primeni: